gabriela.hajzler@neobee.net

 

CRTEŽI I PRIČE

        Crteže Gabriele Hajzler prvi put sam video krajem prošlog leta u Opatiji i tada sam o njima razmišljao kao o snovima. Podsetili su me na onaj trenutak kada nam, ujutro po ustajanju, celina sna nepovratno izmiče i ostajemo samo sa njegovim fragmentima. Gabrielini crteži, tada sam pomislio, krhki su kao izgubljeni snovi.

       Sada, međutim, na početku nove godine, dok ponovo razgledam njene crteže, ne mislim više na snove. Ne mislim ni na more koje mi je, tamo u Opatiji, delovalo kao njihov deo, već mislim na kratke priče, na to da Gabrielini crteži više govore onim što je odsutno nego onim što je prisutno, tačno onako kako se piše kratka priča. Kazuje se samo ono najosnovnije; skicira se naznaka pokreta ili najava mirovanja; prostor se samo delimično nagoveštava; ono što je bilo pre, kao i ono što će se desiti kasnije; mora da uobliči sam posmatrač ili sam čitalac ili, zašto da ne, sama priča. Gabriela započinje priču, određuje njene koordinate, potom je prepušta nama, tako da smo, u stvari, mi ti koji gradimo priču, dovršavamo crtež, sanjamo san.

        Vraćam se snu jer prostor koji Gabriela prikazuje istovremeno spoljašnji i unutrašnji – istovremeno smo ispred vrata i prozora i iza njih, i ako krenemo u zgradu, mi ćemo izaći iz nje; ako se penjemo unutrašnjim stepenicama, sići ćemo spoljašnjim; ako sednemo za sto u sobi, naći ćemo se za stolom u dvorištu. Život je u tom svetu samo isečak, slika u slici, kadar uobličen ramom prozora ili ragastovom. U svakom slučaju, stvaran svet je uvek negde drugde, skriven zavesom ili ponuđen kao detalj, kao fragment. Nije, dakle, čak ni priča, već deo priče, fragment fragmenta, san koji se topi i nestaje.

         Da, sve je krhko na crtežima Gabriele Hajzler, i tek poneki predmet zadržava čvrtsinu: menora u prozoru, sto na pločniku, varjača u podignutoj ruci. Možda to i nije varjača, možda sam pogrešio, ali zato sam siguran da su okviri priča na Gabrielinim crtežima uronjeni u jevrejsku tradiciju, da me taj istovremeno unutrašnji i spoljašnji prostor neodoljivo podseća na Jerusalim ili, tačnije rečeno, na svetlost u Jerusalimu. Ili, još tačnije, na prostor i svetlost u Cfatu, tom mističnom središtu kabalističkog svemira.

         To bi već mogao da bude početak priče, kao što postoje mnoge započete priče na ovim crtežima. Poljubac ispod prozora, recimo, ili prazan krevet, ili žena koja pali subotnje sveće,  ili ona druga, koja odlazi. Postojii priča o dve ribe, okačene na jednom zidu, a čini mi se da sam na nekim vratima video i dve ptice. Ako ih tamo više nema, to je samo znak da su odletele, ništa više. Priče su, međutim, ostale. Priče uvek ostaju, ma šta da se desi. Kao i Gabrielini crteži, nastali između zaborava i pamćenja, u senastom područlju gde san postaje java koja se ponovo pretvara u san.

David Albahari

 

UKRIVENA NALIČJA GRADA

       U novije vreme, u svetu grafičkih tehnika, tačnije, od sedamdesetih godina prošlog veka nakon svog nastanka u SAD-u, kolografija pruža umetnicima pregršt mogućnosti. Naime, bogatstvo tektsura, mekota u karakteru bojenog sloja otisnutog na hartiji i razne druge odlike ove tehnike poslužile su Gabrieli Hajzler (u daljem tekstu Gabrieli H.), kao polje za naknadno urađen crtež, suptilan, predan dečijim očima. Znamo koliko je teško osloboditi sebe od oklopa nametnute zrelosti i pustiti ruci da istražuje sopstveni duh.

      Gabriela H. Posmatra arhitekturu na prvom mestu, u dve dimenzije, ona je vidi kao sastavni deo izmeštenog kadra, izdvojenog, plošnog i prečišćenog od deskriptivnih vizura fasade. U takvu vizuelnu organizaciju smešteni su ljudi. Sažimajući elemente zgrada, ističe prozore i balkone. Otvore na njima i ljude u njima. Ovi delovi građevina (prozori i balkoni) su i pretpostavljeene oči ka unutrašnjem svetu naših intimnih i svakodnevnih života. 

      Ljudske forme vrlo malo liče na ljudske forme, ako se insistira na tome da budu do krajnosti ljudske.

      Na takvu protivrečnost ukazala je Gabriela H. Svojim listovima mešane tehnike sa osećajnošću i iskrenošću. Figure ljudi izvedene su u finim mrežastim upletima linijom ugljena, a kolorna površ, kolografska, daje atmosferu neke davne gradske armature običnog življenja, neopterećenog velikim svetskim pričama i kabastim pritiskom nerazumne urbane ekspanzije koja ne prašta! Verovatno će uskoro prozori na novim zgradama biti oka kamera, dok terasa neće biti, jer, vazduh je sve teži a Suncu smo ionako okrenuli leđa...

       No, kolo-crteži Gabriele H. ispituju krvotok običnih malih ljudi u njihovom razgovoru, naslonjenih na kovanu ogradu balkona. Na ovim listovima sićušne siluete razmenjuju snagu sitnih radosti, gledaju u svevideću kutiju današnjice, voze autobuse iz kojih se izvijaju kovrdžave linije...

        Ponekad, vidimo kako anonimne žene sede pokraj svojih lampi, u središtu magije intime. Možda je jedna od najizraženijih karakteristika ovih radova spontanost. Takođe u ovom ciklusu primetna je i izrazita zvučnost u atmosferi pritajene urbane vreve.

        Čitava Gabrielina „scenografija“ smaknutih ili namaknutih zavesa je ogledalo paralelnog sveta koji živi nesmetano i slobodno, koje kao da nas poziva da se prepoznamo u ovom svojevrsnom skenu čovečijih prostora.

Mr. Danilo Vuksanović
 
 

Biografija

Rođena 1978. godine u Novom Sadu. 2005 diplomirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi prof. Zvonka Tilića. Magistrirala 2011. na Akademiji  umetnosti Novi Sad, na grafičkom odseku kod istog profesora. Od 2004 je član ULUV-a.

Radi kao profesor  u srednjoj školi za dizajn „Bogdan Šuput“ u Novom Sadu.

Nagrade:

 2004. najperspektivniji student grafike 2004.- Art klinika

2005. nagrada Univerziteta u Novom Sadu za visoke rezultate tokom studija.

 

Samostalne izložbe: 

2003. Galerija „Stari prostor“, grafike, Novi Sad

2004. Galerija „Da“, grafike, Novi Sad

2004. Galerija „Šok“, instalacija, Novi Sad

2006. Galerija ULUV-a, slike, Novi Sad

2007. Galerija Kulturnog centra, crteži, Novi Sad

2007. Bejahad, ctreži, Opatija, HR

2008. Galerija „Novi hram“, crteži, Sarajevo, BA

2009. Galerija „Couchzone“, garfike i slike, Innsbruck, AT

2011. Galerija SKC, grafike, Beograd

2011. Akademija Umetnosti, magistarska izložba grafika, Novi Sad

2012. Galerija MU MOL, grafike, Ljubljana, SI

2012. Galerija „Il Belpaese“, grafike, crteži, slike, Novi Sad

2013. Galerija "Arps & co.", grafike, crteži, Amsterdam, NL

2014. "Espresso Embassy", grafike, crteži, Budapest, HU

2014. Galerija "Šok zadruga", "Spavači" crteži i slike, Novi Sad

2015. Galerija "MLB", grafike, Amsterdam, NL

 

Izlagala kolektivno više puta u zemlji i inostranstvu (Rusija, Hrvatska, Crna gora, Indija...)